AKO UMREM NIKO NEĆE PLAKATI: NEKADA ŽESTOKI MOMAK ZAVRŠIO U PAKLU BESKUĆNIKA

Dok beogradska košava puni kosti jezom, a narod uživa u praznicima, u blizini Zelenog vjenca, na ledenom pločniku, skupila se mala, ali odabrana ekipa.

Za njih praznici ne postoje, svaki dan im je borba za goli život, a jedini tračak nade predstavlja im dinar prolaznika. Kako navode, iako su nekad živjeli lijepim životom, spletom surovih okolnosti postali su beskućnici koji su potpuno izgubili snagu da se bore za bolji život.

Nekad žestoki momak Marko Đorđević (43), koji se obreo i u Njemačkoj, kaže za Objektiv da je prije tri mjeseca deportovan u Srbiju, nakon čega mu se život pretvorio u pakao.

  • Dvadeset devet godina sam živio u Njemačkoj, od toga sam četiri zasluženo proveo u zatvoru. Za to vrijeme porodica me se odrekla, a kad sam izašao iz zatvora, deportovali su me u Srbiju. U džepu sam imao 4.500 eura, koje sam spiskao po hotelima, a onda sam završio na ulici. Nemam ličnu kartu, jer nemam ni prebivalište. Ostao sam sam na svijetu, s prosjacima – kaže Đorđević dok broji kovanice, koje su mu jedini prihod u životu.

Izgubio je suprugu i djecu, a dok sleže ramenima, kaže da ni rođena majka ne želi da ga vidi.

  • Radio sam ružne stvari, sramota me je da pričam o tome. Kriv sam, ali iskreno se kajem i nadam se da će mi Bog dati šansu. Život je zaista čudo. Nekad sam spavao u toplom krevetu, pokriven najfinijim jorganima, a sada ležim u podzemnom prolazu, žickam za cigarete i sok. Hiljadu dinara u mojim očima sada djeluje kao milion – kaže Marko.

Pored prodavaca lavande, vunenih kapa i pečenog kestena, na ivici stepenica, Goran iz Šapca ljulja unuka. Na pragu je pete decenije, a kaže da nije uspio da svojim nasljednicima obezbjedi ni koru hljeba. To ga izjeda, ali kaže da se trudi koliko može.

  • Imam još petoro unučića kod kuće. Moram da im zaradim za hljeb. Što dobijem, dam za povratnu kartu za Šabac, a ostalo za hljeb i mlijeko. Isplati mi se dolazak, ovdje ljudi imaju više para nego u Mačvi. Dobijem i po hiljadu dinara. Imam neku računicu – bijednu, ali dovoljnu da obezbjedi jedan skroman obrok mojima i meni. Možda sada za praznike kapne i malo više – kaže Goran.

Prema njegovim riječima, prosjaci i beskućnici su među sobom vrlo solidarni. Ima dana i kada podjele novac.

  • Dobro se slažemo i ne upadamo na „teritoriju” jedni drugima. Imamo i jednog tamnoputog migranta. Jako je fin, samo ne razumije naš jezik, pa se sporazumjevamo rukama” – kaže ovaj Šapčanin.

Subina beskućnika je da žive od tuđe pomoći, kaže za naš list Sarajlo Hasanović (60), koji je poslije 31 godine rada u građevinskoj firmi dobio otkaz. Od tada je, kako navodi, pokušavao da nađe posao, a u međuvremenu je sve rasprodao i ostao na ulici.

  • Šest godina spavam pod otvorenim nebom. Neprijatno mi je da molim za novac, ali nemam izbora. Kupim hljeb i paštetu. Ima i ljudi koji mi daju hranu. Ostalo mi je devet godina do penzije, ali niko ne želi da me zaposli. Sanjam da se okupam i ispečem nešto u rerni. Nikad se nisam ženio, pa i ako umrem, nema ko da plače za mnom – kaže Hasanović.

Hayat pratite putem aplikacija za iPhone/iPad & Android uređaje, a sve naše kanale gledajte UŽIVO putem servisa ‘GLEDAJ Hayat‘ na aplikacijama i portalu. Sve propuštene emisije i najbolje serije unaprijed gledajte u videoteci ‘Hayat PLAY’.

Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na portalu hayat.ba krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu digitala@hayat.ba. Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim. Svi drugi oblici prigovora neće se smatrati relevantnim i portal hayat.ba nema obavezu postupiti po istim.

NAJNOVIJE