Gospođa Zara je prije 23 godine otvorenih ruku u svoju kuću primila svog sina njegovu ženu. Međutim, kako Zara kaže, sve je bilo bajno dok se snaha nije porodila, a onda je krenuo njen pakao od života.

Kako je ispričala za portal "Moje Vrijeme", ona je tada jedina radila, a sin i snaha su bili potpuno bez primanja. Ali to što im je donosila hranu na sto izgleda nije bilo dovoljno već se od ove majke, svekrve i nane očekivalo da radi i apsolutno sve kućne poslove.

-Godine 2000. rođeno je moje prvo unuče. Tada ni moj sin ni snaha nisu radili. Svaki dan me je čekala da dođem sa posla, donesem namirnice i kuham. Jednog dana sam je pitala: "Do kada? Zašto bar ne kuhaš umjesto da se izležavaš po cijeli dan, dok je kuća kao svinjac? Zalupila mi je vrata pred licem, rekavši da nema vremena jer ima dijete - povjerila je gospođa Zara.

Osjećala je da se njena snaha urotila da je pretvori u besplatnu domaćicu i banku.

-Ostala sam u šoku. Tu sam se bukvalno slomila. Tog dana sam čekala da mi sin dođe kući i jednostavno im rekla da ovako više neće ići. Dala sam im rok da se isele. Pošto nisu imali gdje, našli su staru kuću koja je bila na prodaju, a mogli su da je kupe na rate - otkriva Zara dalje.

U kući bez vode

Njena snaha joj je, opisuje, tada rekla da u toj kući nema vode.

-Biće, odgovorila sam joj, kad se zaposliš i uneseš vodu. Do tada veš peri ručno. I moja majka prala na ruke i živa je - priča o lekciji koju im je održala.

Međutim, napominje da im je i tada finansijski uskočila, samo da ih natjera da se isele, jer psihički više nije mogla da podnese situaciju u kući. Kada ju je sin pitao zašto je to uradila, samo je kratko i jasno rekla da joj niko u njenoj kući koga hrani i oblači neće zatvarati vrata pred licem.

-Za mene je to bila posljednja kap. Rekla sam im da mogu da uzmu šta im treba i da izađu. I bilo je tako. Ispratila sam ih rekavši da će tek sada, kada žive sami, shvatiti koliko su sve imali besplatno. Psihički sam već bila na ivici sloma - saznajemo od gospođe Zare.

Zaposlili se oboje

Kako opisuje, poslije nešto više od pola godine mladi su zaista shvatili da se od vazduha ne može živjeti, i zaposlili su se, pa čak i radili u suprotnim smjenama, zbog djeteta.

-Sin mi je jednom rekao da je to što sam ih otjerala bilo nešto najbolje što sam mogla da uradim za njih. I da nikada na to nije gledao tako. Mislio je da ih samo tjeram iz tipičnih "svekrva i snaha" odnosa. Od tog razgovora, na sreću, zatvoreno je jedno ružno poglavlje. Sada je sve kako treba da bude od samog početka. Među nama vlada uzajamno poštovanje i sloga - iskrena je gospođa Zara.

-Volite sebe, jer davanje djetetu svega na svijetu nije dobro za njega. Tako odgajate ljenjivca koji će nastaviti da živi na vašoj grbači ne pitajući kako se osjećate zbog toga. Danas je moj sin potpuno druga osoba. Sretna sam i nikada se nisam pokajala zbog svojih postupaka. Da moram, uradila bih to ponovo - poručila je Zara za kraj.