ČIZMIĆ U DDBIH: ULOGA DOMAĆIH KOMPANIJA JE OGROMNA

Ekonomija je put – na temeljima snažne ekonomije stoje snažne zemlje i zato su nam i ekonomske teme značajne.

Bh privrednici su žilavi, ne daju se i zahvaljujući njima imamo dobre ekonomske priče.  To su ljudi koji su pokazali društvenu odgovornost, ne samo da su bili na raspolaganju, oni su to potvrdili svojim radom.

Koliki je njihov značaj, njihova snaga, da u teškim kriznim vremenima budu društveno odgovorni, u kontekstu održavanja stabilnosti I razvoja ekonomije? Na i ovo I druga pitanja u emisiji Dobar dan BiH odgovorio je naš gost, Elvir Čizmić, profesor sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu.

Profesore, kriza je prisutna na globalnom nivou, pogodila je i velike i male ekonomije, pogotove zemlje koje su oslonjene na turizam. No mi, takav dojam stječem, zahvaljujući sposobnosti poslodavaca, i dalje opstajemo. Jesmo li mi, iako smo mala ekonomija, uspjeli za sada opstati, ne napraviti korak unazad i šta su opasnosti vremena koje dolazi? Možemo li izvući korist iz toga što smo mala ekonomija?

  • Kada posmatramo određene relacije koje se dešavaju na globalnim tržištima i u kontekstu onoga što je korporativno upravljanje  često se dešava restruktuiranje, preslaganje određenih industrija itd.  Ako bi posmatrali našu ekonomiju koju  zovemo „small open economy“  ona je zbog takvo otvorenog konteksta stvorila takve uvjete da naše korporacije su izložene određenoj vrsti pritiska i one da bi uopće opstale i na domaćem tržištu moraju  biti izuzetno žilave i izuzetno  konkurentne.  U tom kontekstu niz aktivnosti je provedeno od strane institucija vlasti, od strane visoko obrazovnih institucija kroz recimo privredne komore,  kroz agencije za državnu službu itd. Naši menadžeri su prošli određene treninge zadnjih pet, deset godina vezano za korporativno upravljanje, preduzetničko ponašanje, preduzetničko  promišljanje,  i kada na jedan sistemski način pripremate menadžere da strateški postavljaju stvari  i da razumiju šta je to krizni menadžment  onda te kompanije postaju otpornije na krize. Naravno, ova kriza će uzeti danak i u svim industrijama  do određene mjere  iz razloga što se radi o zakonu spojenih posuda. Ako jedna industrija ne funkcionira baš najbolje onda  pada tražnja pa utiče na drugu industriju. Mi imamo sreće što imamo blizinu Evropskoj uniji i naše tržište je dobrim dijelom Evropska unija ona ima kroz određene mjere  procese koji je stabiliziraju i u krajnjoj liniji mi trebamo nastaviti na načine kao što smo radili zadnjih pet-deset godina  da ostanemo konkurentni, da se klasterišemo,  da radimo oderđene vrste strateških resetovanja  i da u krajnjoj liniji ponovo opskrbljujemo evropsko tržište na način da ovladamo savremenim tehnologijama i da što više dodane vrijednosti kreiramo u naše proizvode i usluge putem kojih servisiramo globalno i evropsko tržište i to  će onda učiniti od naših kompanija  kompanije koje će dugoročno  opstati.
Hayat

U proteklom periodu smo mogli vidjeti da su naše velike kompanije društveno odgovorne. Privrednici su stali u odbranu kada je to bilo najpotrebnije. Profesore, ovdje govorimo o firmama koje godinama u kontinuitetu zapošljavaju ljude, uplaćuju novac u budžet, održavaju sistem. To su ljudi koji su pokazali društvenu odgovornost, ne samo da su bili na raspolaganju, oni su to potvrdili svojim radom. Koji je njihov značaj, njihova snaga, da u teškim kriznim vremenima budu društveno odgovorni, u kontekstu održavanja stabilnosti i razvoja ekonomije?

  • Njihova uloga je ogromna, zbog toga što bez dobrih menadžera nema napretka niti jedne nacionalne ekonomije uprava kada računamo  GDP po bilo kojem osnovu mi ustvari računamo nešto što je dodana vrijednost koju su kreirale naše kompanije.  Upravo taj stakeholderski pristup  korporativnog upravljanja koji je trenutno na snazi svugdje u svijetu je apliciran i kod nas. Šta to znači ? Naši top menadžeri pogotovo u velikim kompanijama znaju da ne „polažu račune“  samo vlasniku kapitala, u smislu povrata na investirani kapital  putem dividendi   ili putem  ostvarenog iznimno visokog profita nego one imaju odgovornost i prema klijentima  i prema vladama  i prema nevladinim organizacijama ako  hoćete i prema medijima. I u krajnjoj liniji kada se realizira biznis na način da se kroz sistem korporativnog upravljanja  koristi daj moderni stakeholderski  pristup onda možemo govoriti da naše kompanije jesu društveno odgovorene i da su u određenoj mjeri gdje god je bilo moguće pomogle da ovaj krizni period realiziramo u što manje određenih stresnih situacija bilo da se radi o nečemu što jeste socijalni sistem, bilo da se radi o nečemu što jeste obrazovni sistem. Jednostavno su pokazale društvenu odgovornost da bi se procesi mogli odvijati jer život ne može stati. U kranjoj liniji smatram da će se oni i dalje ponašati na taj način. Postoji jedan model u svijetu uvriježeni u korporativnom upravljanju koji nosi naziv Balance core car concept. Taj koncept kaže da i gradovi  i općine i kantoni  i država moraju se ponašati kao određeni korporativni mehanizam  i posmatrati svoje kompanije kao dobre  građane, a  kompanije se trebaju ponašati kao dobri građani odnosno da pokažu društvenu odgovornost prema svim stakeholderima koji su vezani za te kompanije, naravno počevši od svojih zaposlenika.

Dosta je kompanija koje su dobro poslovale prošle godine. Je li, profesore, najveći broj tih kompanija pokazao da se zna prilagoditi novim oklnostima, da kriza može biti prilika?

  • Vi ste govorili o intervalu vezanim za 2019. godinu, sada smo u 2020. koja je izuzetno krizna godina znači postoje različiti elementi i opstrukcije vezano za poslovanje, ali u principu  određene vrste industrija kao što su telekomunikacione industrije koje podržavaju digitalizaciju, kao što je farmaceutska industrija, kao što je prehrambena industrija  pa ako hoćete i industrija građevinarstva, konstruktorska industrija  i metaloprerađivačka industrija  su pokazale određene osobine visoke fleksibilnosti i počele su se baviti onim što je tražište tražilo. Vrlo brzo su radile reshifting, ulazili su u nova podrčja  i tako opstajale na tržištu.  Jednostavno, kompanije i korporativni menadžeri  ne mogu čekati da im neko servira  tržište na dlan nego oni moraju posmatrati, čak i u kriznim situacijama, šta se dešava i  biti fleksibilni da bi jednostavno upratili tržišne prilike.  Bez obzira što je kriza  izazvala, pogotovo ova nesvakidašnja  kriza, preduzetnički orijentirani menadžeri, top menadžeri  se moraju tako ponašati a i njihovi zaposlenici. Oni moraju gajiti kulturu inovativnosti  i preduzetnosti da bi i zaposlenici mogli prepoznati tržišne šanse i  kazati top menadžeru „mislim da trebamo ići u tom smjeru“. I na taj način uposlenik čuva svoje radno  mjesto, ali više volim kazati posao.  Na taj način kompanije  zaista mogu opstati i funkcionirati. Ako se desi i neka globalna kataklizma  svi ćemo biti ugroženi, ali i u ovakvim uvjetima naše kompanije ponašajući se na ovakav način će imati izglede da opstaju i da dalje posluju  u narednom periodu.
Hayat

Jesu li naši poslodavci istrenirani u vanrednim okolnostima, jer posluju u teškim uvjetima?

  • Ja ću vam kazati da kroz institucije sistema koji podržavaju razvoj različitih biznisa, od rekao sam od privrednih komora preko različitih državnih agencija su rađeni treninzi. S druge strane  korporacije su pored toga angažirale ljude da treniraju njihove menadžere da bi na pravi način upravljali procesima  još prije tri godine ili  četiri ili pet. Jer prave kompanije i kada je stabilno poslovanje one uvijek posmatraju nešto što se zove krizni menadžment kao neka vrsta što postoji „latentne krize“.  Oni antipacitivno djeluju, rade trenige da bi postali dugoročno održivi  i kada dođu krizna vremena.  Iz tih razloga mi dobar dio današnjih menadžera jeste dobro utreniran. Jesu problematične start-up kompanije, one su svugdje problematične u svijetu i one imaju svoje rizike zbog toga što njima recimo ako ne generiraju prihod od dva mjeseca one već  mogu ugasiti poslovanje  iz razloga što su male  i što žive od mjeseca do mjeseca. Sve ostale kompanije koje su srednje veličine ili veće  kompanije one imaju kroz svoje strateške planove one imaju određene planove rezerviranja  za krizne situacije  i onda ta rezerviranja koriste  za iznalaženje novih tržišta  a s druge strane i servisiranje  određenih obaveza tokom kriznih situacija.

Zašto je jedna kompanija uspješnija od druge?

  • Upravo zbog strateškog opredjeljenja. U istoj industriji možete imati kompanije koje funkcioniraju, jedna je uspješna i ima izuzetno visoke plate, druga  nije  uspješna. Upravo to  preduzetničko ponašanje  jeste ključni segment koj izdvaja kompanije koje su uspješne u odnosu na one koje nisu uspješne.  Danas nema spavanja.  Kompanije ne mogu hibernirati ni u jednom trenutku, one svaki dan trebaju iznalaziti nova tržišta. Upravo one kompanije čiji su  top menadžeri više preduzetnički  orijentirani i gaje  tzv. preduzetničku kulturu  one su uspješnije od drugih kompanija jer  one ustvari u partneru i  konkurentu vide suradnika koji će zajedno s njima pobijediti na nekom trećem tržištu i u krajnjoj liniji na taj način  opstaju. Znači  strateško opredjeljenje  i njegova implementacija  diferencira kompanije koje jesu uspješne  i koje nisu  uspješne

Očekujete li da će kompanije koje su poslovale odlično u prošloj godini zadržati svoju poziciju vodećih kompanija?

  • Većina kompanija će osjetiti ovu krizu i teško je predviđati šta će se desiti. Ali,  mogu vam kazati da u određenim industrijama i biznis i rasti zbog toga što je porasla tražnja. S druge strane kada  pratimo poslovanje kompanija  imamo mogućnost da generiramo  određena potraživanja jer  smo plasirali robu  ali možda naš cash flow kaže da  mi ne poslujemo dobro zbog  toga što nam je likvidnost ugrožena  jer oni kojima smo plasirali robu  njima roba zaista treba  ali oni u tom trenutku ne mogu da je plate.  Zato govorimo o nekom zakonu spojenih posuda. Upravo iz tih razloga na Katedtri za menadžment i organizaciju Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu ja i grupa istraživača sa Katedre  za menadžment i organizaciju  smo pokrenuli u ponedjeljak  jedno istraživanje   „Uticaj Covid pandemije na poslovanje privrednih društava u BiH“. Mi smo tu postavili ključnih 20-30 pitanja na bazi određene naučne metodologije  i na bazi onoga što jeste  specifičnost ove krize koja se dešava.  I na bazi tih podataka mi  ćemo imati određene vrste  informacija koje će nam pružiti mogućnost da i naši policy makersi  donese određene odluke a s druge strane će nama služiti  kao određena baza za analizu da objavimo  određene vrste naučno istraživačkih radova.  Pitanja koja smo postavili: Kako ste poslovali… Jedno od pitanja je „Da li zbog specifičnosti  vašeg poslovanja je  vaš biznis rastao, u smislu  prihoda i  profitabilnosti. Zbog toga što smo mi dali šansu da vidimo i koji preduzetnici  su možda uradili reshifting  i imaju specifičnost biznisa  da su oni prepoznali krizu kao šansu.Mada ima i kompanija, evo spomenuli ste i turizam, ali u kranjoj liniji i turizam  se okrenuo nekim drugim, domaćim destinacijama. Pa su recimo okolne planine oko Sarajeva pune, prije bi to bile neke druge destinacije  zbog ovih ograničenja kretanja sad su neki domaći poduzetnici mogli da profitiraju iz hajd da kažem ovakve situacije. Ne treba ni u kom slučaju   „plakati nad sudbinom“, nego treba poduzeti određene aktivnosti i tražiti određena rješenja.

Sinoć je održana svečanost 100 najvećih u organizaciji Poslovnih novina, naši gledaoci će to imati priliku vidjeti u nastavku našeg programa. Činjenica je da se već godinama održava ovaj poslovni događaj, tačnije, ovo je bila 33. svečanost. Posljednjih godina vrh liste najboljih zauzimaju najčešće kompanije koje se bave trgovinom i prometom. S druge strane, kada uporedimo ko su bile najveće kompanije početkom 90-ih, govorimo o velikim proizvodnim kompanijama, Šipadu, Energoinvestu, Agrokomercu. Možete li Vi napraviti komparativnu analizu tadašnje i sadašnje ekonomije?

  • Ja sam također pogledao tu listu i među njih 100-200 ima i drugih kompanija  znači nisu to samo trgovačke  kompanije ali  neka i njih. Sigurno nam je tržište obezbijeđeno, one su efikasne, snabdijevaju tržište  jer i one su nešto ustvari što je veza između  svakog biznisa i krajnjeg potrošača.  Neka tih kompanija, one predstavljaju određeni indikator da će i ostali parametri i ostale industrije dobro poslovati. Ja kada govorim danas o kompanijama ili fabrikama, danas fabrike ne moraju imati dimnjake. Danas to mogu biti različite vrste, npr Company Flex kompanija koje u sebi realiziraju različite vrste procesa odnosno zapošljavaju  recimo Software developere. Ti Softwer developeri  rade za cijeli svijet, generiraju različite vrste prihoda u  različitim vrstama kompanija  za različite vrste institucija  i faktički su locirani u BiH  i plaćaju porez BiH. Što znači da  sam primjetio da među tim kompanijama ima i softwerskih kompanija, ima građevinskih kompanija  ima i državnih kompanija koje  se bave cestogradnjom  koje investiraju faktički u infrastrukturu, a investicije u infrastrukturu još uvijek  predstavljaju izuzetno bitno koja predstavlja nešto što se zove  casel multuplikator u vezi sa klasteriranjem kompanija i ostalih biznisa  faktički hrane ostale biznise. Nisu to samo trgovačke firme, temljno sam pregledao sve industrije i vidio  sam da zaista ima i industrija  koje generiraju, postoje čak industrije  koje se bave produkcijom pojedinih segmenata  za autoindustriju  i 100% su izvozno orijentirane. Prema tome  ima raznih industrija  i treba tražiti svoj prostor i treba biti konkurentniji i ovladati novim tehnologijama  i ne treba ni u kom slučaju padati u „podanički mentalitet“. Zašto naše kompanije ne bi bile bolje od njemačkih? Ili zašto se naše kompanije ne bi takmičile  sa  japanskim kompanijama?  Mi trebamo samo promjeniti organizacijsku strukturu i  kulturu i  odnos prema onome što je naše. I ako je naše dobro  faktički ga promovirati svugdje u svijetu. Imamo mi šanse  i druge industrije se razvijaju i neka trgovačkih lanaca. Mislim da oni predstavljaju dobar indikator  da i ostali segmenti mogu biti povučeni da dobro posluju.

Pogledajte video OVDJE.

Hayat pratite putem aplikacija za iPhone/iPad & Android uređaje, a sve naše kanale gledajte UŽIVO putem servisa ‘GLEDAJ Hayat‘ na aplikacijama i portalu. Sve propuštene emisije i najbolje serije unaprijed gledajte u videoteci ‘Hayat PLAY’.

Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na portalu hayat.ba krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu digitala@hayat.ba. Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim. Svi drugi oblici prigovora neće se smatrati relevantnim i portal hayat.ba nema obavezu postupiti po istim.

NAJNOVIJE

PROBUDILI STE SE SA MIGRENOM: EVO KAKO OLAKŠATI SEBI U KRATKOM...

0
Ne postoji dobar period u kojem će se migrena javiti, ali ako vam dan počne s njom – u startu ste neraspoloženi i mislite "ovo će biti dug dan".