DINJU SVI VOLE, A NE ZNAJU OVE STVARI: DA LI JE ONA ZAPRAVO ZDRAVA?

U nekim zemljama, poput Indije i Irana, tvrdi se da je dinja prvi put kultivirana baš u njihovim vrtovima, ali smatra se da su divlji preci tog božanstvenog ploda tropsko-afričkih korjena.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Kinezi, Egipćani, Grci i Rimljani sladili su se dinjama, ali su one bile mnogo manje od sorti koje danas kupujemo.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Cucumis melo, kako se latinski naziva dinja, pripada istoj vrsti kao i krastavac i bundeva. Zato ponekad, dok jedemo dinju, osetimo kako joj okus blago vuče na krastavac. U Evropi se proširila u 15. vijeku. Danas postoji mnogo sorti dinje, ali ona grube kore i vijugava uzorka je najomiljenija kod nas.

NISKOKALORIČNA

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Dinja je niskokalorična, ima samo 54 kalorije u 100 grama, mirisna i bogata vitaminom C, beta-karotenom, fosforom i kalijem. Zahvaljujući 88% sadržaju vode, niskom udjelu šećera (oko 11%) i ugodnom mirisu i ukusu idealno je ljetno osvježenje. Kalijum i voda iz dinje potiču rad bubrega, a smatra se da je dinja jako učinkovita u regulisanju krvnog pritiska, a zbog vlakana koje sadrže olakšava probavu i ublažava nadutost. Zbog toga pomaže i u mršavljenju. Dovoljno je pojesti dvije šoljice narezane dinje na dan, preporučuju nutricionisti, a ta količina dinje sadrži samo 120 kalorija, pa je jedite bez grižnje savjesti.

Snažni antioksidansi koje dinja sadrži, vitamin C i beta-karotn pomažu u očuvanju zdrave kože i hvatanju preplanulog tena u ljetnjim mjesecima.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Sok od dinje pomoći će vam da se zaštitite od štetnog sunčevog zračenja. Dinje su bogate antioksidansima koji organizmu pomažu u zaštiti od štetnih radikala koji oštećuju stanice kože.

BETA-KAROTEN

Kantalupa (vrsta manje okrugle dinje) osvježava, a ima najviše beta-karotena, koji je antioksidans i pomaže u sprečavanju rizika od nastanka nekih vrsta raka.

Osim ploda, mogu se jesti i suhe koštice dinje, koje se preporučuju ljudima koji boluju od bolesti bubrega. Dinja se preporučuje i osobama koje pate od hemoroida, reumatizma, artritisa i plućnih problema. Kora dinje djeluje umirujuće, ako se stavi na lagane opekline i upale.

Dinja se može koristiti i za njegu lica i kože, a posebno pomaže osobama koje imaju suhu kožu. Recept je vrlo jednostavan: pomiješaju se sok dinje (dobiven stiskanjem dinje), svježe mlijeko i destilisana voda.

KAKO IZABRATI DINjU

Treba je kupiti dok je lagano zeleno-žuta, takvu je možemo dalje čuvati jer ona zri polako. Treba paziti na kojoj temperaturi je čuvamo, jer dinja ne podnosi temperature niže od 12° C. Ne kupujte prezrele dinje, jer će brzo gnjiliti.

Pri jupovini birajte zrelu dinju, koju ćete prepoznati po plavkastom ili smeđem kružiću oko “repića”. Ostavite li dinju u hladnjaku, poput sunđera će upiti sve mirise. Zato je dobro omotajte u plastičnu foliju. Čistite je neposredno prije posluživanja.

VAŽNO! Nezrela dinja može nadražiti probavne organe, pogotovo ako nakon konzumacije popijete vodu, jer tako može ubrzati probavu i izazvati dijareju.

Hayat pratite putem aplikacija za iPhone/iPad & Android uređaje, a sve naše kanale gledajte UŽIVO putem servisa 'GLEDAJ Hayat' na aplikacijama i portalu. Sve propuštene emisije i najbolje serije unaprijed gledajte u videoteci ‘Hayat PLAY’.

Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na portalu hayat.ba krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu digitala@hayat.ba. Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim. Svi drugi oblici prigovora neće se smatrati relevantnim i portal hayat.ba nema obavezu postupiti po istim.

NAJNOVIJE