– Nas osmero živjeli smo u kućici od dasaka, tu, blizu, u romskom naselju. Imali smo samo jednu sobu, tu smo spavali, prali se, jeli kad se imalo šta. Mi, djeca, nismo išli u školu, prosili smo s majkom po gradu i sve smo pare davali ocu koji se nije treznio. Uvijek mu je bilo malo, tukao nas je i psovao, lomio ono malo sirotinje što smo nakupili po đubrištu.
Kada me je prvi put silovao, bilo mi je 11 godina, braća i sestre samo su se zavukli ispod pokrivača, mama je šutila, pušila i gledala kako se otimam i plačem. Poslije je to bilo redovno, onda je nasrnuo i brat… Pobjegla sam kod strine koja je dugo u tom poslu na ulici. Upoznala me je s nekim mušterijama i tako sam počela da se k***am za pare.
Poslije sam srela tog momka, bio je mnogo stariji od mene, i zaljubili smo se. Bio je dobar prema meni, kupovao mi je stvari, vodio me na pljeskavice, nije mi dao da idem na ulicu, tražio je da se preselim kod njega da živimo ko muž i žena. Ubrzo sam skontala da je narkoman. Težak. Dilov’o je drogu da bi imao za sebe, uzimao je sve više, a i ja sam se navukla, pa nam je usfalilo para. Šta ću, ponovo sam izašla na ulicu, rekao je da nema ništa protiv, takva je situacija. Bilo mi je teško, al’ kad se ufiksam, bude mi svejedno.
Moj čovjek je umro prošle godine, predozir’o se, srce mi se slomilo, voljela sam ga kao Boga, nikad ruku nije podigao na mene. Ostala sam u kući s njegovim bratom i snahom, sad radim za djevera. I on se drogira, mnogo je prgav, tuče i mene i svoju ženu, provaljuje mi u sobu, hoće da spava sa mnom, a ja popuštam, nemam kuda da odem.
Htjela sam da se skinem s heroina, da nađem neki posao, da živim ko sav normalan svijet. Poslije mislim, za koga, djece nemam, ne mogu da zatrudnim, valjda zato što su me onako krvnički silovali kad sam bila mala. Ovakav život gori je od smrti, al’ nemam hrabrosti da se ubijem. Čekam da me ubije droga, da se preselim na onaj svijet, kod mog čovjeka, neću još dugo, sto posto, pazi šta ti kažem – kazala je novinarima 27-godišnja Dina.
