Prihodi kompanija u Federaciji BiH su u prethodnoj godini rasli, dok je izvoz bio manji. Ovo se navodi u analizi privrede FBiH za 2024. godinu, koju je uradila Finansijsko-informatička agencija Federacije BiH (FIA).
U ovoj analizi piše da su ukupni prihodi kompanija tokom prošle godine iznosili 74 milijarde KM ili 6,7 odsto više u odnosu na 2023. godinu. Tako su i troškovi privrede bili veći i iznosili su 69 milijardi KM ili 6,5 odsto u odnosu na 2023. godinu.
Ukupna neto dobit kompanija iznosila je 4,36 milijardi KM i veća je za 9,7 odsto u odnosu na 2023. godinu. Procijenjena imovina kompanija je 87 milijardi KM i veća je za 7,1 odsto u odnosu na godinu ranije", stoji u analizi.
Dodaje se da je broj zaposlenih koncem prošle godine bio 371.293 i veći je za 0,8 odsto u odnosu na godinu prije. Prihod od izvoza je iznosio 9,6 milijardi KM i manji je za 3,7 posto. Od ukupno 27.995 kompanija, bilo je 285 ili jedan odsto velikih, 1.219 ili četiri odsto srednjih, 6.098 ili 22 odsto malih, te 20.393 ili 73 odsto mikrokompanija", ističe se u analizi.
Kada su u pitanju prihodi, najveće je imala kompanija "Bingo" iz Tuzle, i to 2.182.159.248 KM. Slijedi sarajevska "Holdina" sa prihodima od 1.409.218.292 KM, pa "Elektroprivreda BiH" sa prihodima od 1.280.924.872 KM. "Boreas" iz Kreševa je prošle godine imao prihode od 855.410.457 KM, a "Hifa-Oil" iz Tešnja 813.424.294 KM.
Top pet djelatnosti po neto dobiti su trgovina sa 1,83 milijardi KM, prerađivačka industrija 1,12 milijardi KM, 426 miliona KM građevinarstvo, 315 miliona KM informacije i komunikacije, te 246 miliona KM stručne djelatnosti", piše u analizi FIA.
Top pet kompanija po dobiti su "Bingo" sa 146.567.396 KM u prošloj godini, "Lager" iz Posušja sa 83.023.558 KM, "BH Telecom" iz Sarajeva 65.842.371 KM, "Violeta" iz Gruda 57.511.820 KM, te "Premier World Sport" iz Čitluka 51.832.771 KM.
Ekonomista Igor Gavran kaže za "Nezavisne novine" da privreda definitivno nije u dobrom položaju, jer se najveći dio rasta prihoda može objasniti inflacijom (u svim sektorima) i formiranjem cijena na bazi pohlepe i zloupotrebe tržišnog položaja, a ne troškova.
To je prije svega u trgovini, zbog čega njena dobit i jeste tolika. Kada se još uzme u obzir koliki dio ukupne dobiti privrede se odnosi na banke, vidimo da je ukupna dobit privrede u stvari raspoređena na relativno mali broj privrednih subjekata koji su ostvarili enormnu dobit, a veliki dio njih je u stvari u gubicima ili na nekoj granici rentabilnosti. Rast troškova se također dijelom može objasniti inflacijom, ali je zato u 2025. došlo do znatnog stvarnog rasta troškova koji će se sigurno odraziti negativno na neke naredne statistike o rezultatima poslovanja", izjavio je Gavran.
Admir Čavalić, ekonomski analitičar, smatra da je podatak o izvozu uglavnom vezan za probleme na njemačkom tržištu.
Brojni izvoznici su se žalili prošle godine i sada je to potvrđeno. Imamo rast prihoda, jer smo imali određenu inflaciju, ali i troškovi poslovanja rastu, što znači da je bilo problema u globalnim lancima snabdijevanja, od ekonomskih do nekih drugih geopolitičkih kriza, što je zahvatilo i našu privredu. Očekivano je da je trgovina ta koja je imala najveću neto dobit, i to se posebno odnosi na velike trgovinske lance koji su nosioci trgovinske aktivnosti i generišu značajniju dobit, pored tradicionalnih sektora bankarstva, kladionica i slično", istakao je Čavalić.
