Nedaleko od samog centra u Sanskom Mostu, živi Edina Muhić sa sinom Seadom. Edina živi u trošnoj maloj kući koja je već dva puta, uslijed obilnih kiša, poplavila.
Moja kuća je katastrofa. Bila sam poplavljena, sve mi je otišlo, i krov i sve. Prokišnjava, peć na drva mi ne valja, puši mi. Ma katastrofa. Život je borba, ali ja ne tražim ni od kog ništa - kazuje Edina.
Edina često zna spas potražiti kod rođene sestre ili komšinice. Edinin sin je završio stolarsku školu, trenutno je bez stalnog zaposlenja, a nerijetko radi kod komšija za 30-50 maraka... Iako nekada imaju samo toliko, ili manje, oni su zahvalni. Zahvalni su na svemu, a prvenstveno Bogu jer imaju jedno drugo.
Sejo moj je dobar sin. Da su svi kao on... Ode i zaradi 30 maraka, to je sve. Snalazimo se nekako, preživljavamo. Ja kad bih vam sve pričala, ne bi bilo kraja. Ja sam inače iz Prijedora, došla sam ovdje, dolje nam je sve bilo uništeno i porušeno tokom rata. Opet kažem da je sve katastrofa, sve nam prokišnjava, od podzemnih voda nam ponovo plavi kuća. Sejo se ne plaši kiše, plaši se vjetrova, oni budu 85 km/h. Voljela bih da svi imaju zdravlje, hvala vama na donaciji i što ste nam došli, jer nekad je lijepo samo nekom vrata otvoriti i nasmijati se - kazuje, između ostalog, Edina.
