Briga roditelja za djetetom nikad neće prestati, bez obzira na njegove godine. Roditeljima od svega najteže pada narušeno zdravlje djeteta. Pravi roditelj uradio bi sve za svoje dijete.
Nikada nisu bili pred televizijskim kamerama i nisu potražili pomoć. Sami su stvarali, gradili koliko su mogli, ali dođu i dani kada je posebno teško.
Pismo koje je stiglo na našu adresu govori o porodici Ribić. Žive nedaleko od Tarčina. Put do njihove kuće nije prohodan. Kada padne malo jača kiša, stvori se mulj i blato, asfalta nema. Kombi ili veće vozilo ne može doći do njihove kuće. I ovo je tek mali dio njihovih životnih problema.
''Ovdje živim od 2. augusta 1996. godine. Živim sa sinom Muhamedom i suprugom Ramizom. Težak mi je život. Nemam i ne mogu... Ima gore dragi Allah, On vodi računa o svemu. Preživljavamo kako Bog dragi kaže. Vjerujte mi. Često nas posjete udruženja 'Ruka podrške' i 'Mali princ', ostali rijetko. Doduše, i komšija jedan ovdje. Imam komšiju da ga nema niko. Bez primanja živim, niko nema primanja osim malog koji ima invalidninu. Jedva sastavljamo kraj s krajem. Ovdje sam ja sam k'o vuk samotnjak“, kaže Ismet Ribić.
Porodica Ribić ima mali plastenik u kojem uzgaja špinat, luk... Bave se i stočarstvom.
''Imam četiri ovce i osam kokoši, samo za svoje potrebe. Ne možemo prodavati, ali nama je to dovoljno. Muhamed mi je najveća briga. On je nesposoban za samostalno kretanje, nema dobru motoriku. Bio mi je pet godina u 'Mjedenici', onda u Hrasnom, sada ima 22 godine i ovdje je s nama. On ništa ne razumije. Razumije, ali kao da mu nisi rekao. I žena mi je bolesna. Allah mi daje inspiraciju. Muhamed je moj život. Nije meni lahko“, dodaje Ismet.
Priču ove plemenite i hrabre porodice donosimo u emisiji „Ispuni mi želju“.
