Šest evropskih država se izjasnilo da je ovakva situacija neprihvatljiva te su upozorile da se na ovaj način smanjuje kredibilitet vakcinisanja.
Švedska, Danska, Finska, Litvanija, Latvija i Estonija pozvale su EU da izvrši pritisak na kompanije Pfizer (američka) i BioNTech (njemačka) kako bi se ova situacija riješila.
Pfizer je, s druge strane, u saopćenju naveo da je smanjena isporuka privremeni problem te da su na njih utjecale promjene njegovih proizvodnih procesa namijenjenih jačanju proizvodnje.
- Iako će to privremeno utjecati na isporuke krajem januara do početka februara, ipak će poslije pružiti značajan porast doza dostupnih pacijentima krajem februara i marta. Nadogradnja proizvodnje će kratkoročno utjecati i na isporuke vakcina u Veliku Britaniju”, navodi se u zvaničnoj izjavi Pfizera.
Uprkos navedenom, vlada Velike Britanije je kazala da do sredine februara planira postići svoj prioritetni plan vakcinisanja koji podrazumijeva da do polovine februara u ovoj državi bude vakcinisano 15 miliona ljudi.
Trenutno se u ovoj državi vakciniše samo Pfizerovom vakcinom dok se čekaju isporuke one koju su razvili Univerzitet Oxford i kompanija AstraZeneca.
Ni EU se ne oslanja u potpunosti na isporuke Pfizerove vakcine tako da su odobrili i upotrebu one koju je razvila Moderna, ali opet se očekuje da će sve ovo dodatno usporiti tempo vakcinacije.
Iz njemačkog Ministarstva zdravlja su naveli da je ova situacija sa Pfizerom iznenađujuća i za žaljenje ukoliko se uzme u obzir da se kompanija obavezala da će isporuke biti redovne i bez problema do sredine februara.
Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je istakla da je izvršni direktor Pfizera uvjerio da će sve naručene doze ove vakcine stići u prvom kvartalu godine.
Prošle sedmice Von der Leyen je navela da je Pfizer odobrio isporuku za EU od 600 miliona doza što je dvostruko više od početne naredbe, piše BBC.
