Nije ti svejedno kada kažu da nešto nisi dobro uradio u poslu, životu. To ne prihvatim na prvu lijepo. U sebi se bunim. Prihvatim, saslušam uvijek. Ljudi se danas malo gledaju u oči, slušaju, a mislim da je to osnova svih odnosa. Gledam da budem bolji od sebe svaki dan. Od sebe, ne od drugih. Ne takmičim se sa drugim, samo sa sobom. To sam u jednom trenutku života shvatio. To je bilo sa 26, 27 godina. Bolje ikada nego nikada – počeo je priču glumac tokom emisije Balkanskom ulicom.
Govorio je o bolnom trenutku smrti oca nakon čega se vidno potresao, a osvrnuo se i na uticaj koji je očinska figura ostavila na njega tokom života.
- Taj dan je doputovao u Beograd i taj dan je umro uveče. Pao je. Iznenada. Krenuo je baš Kameničkom. Pričamo sada o Balkanskoj. Njemu je ta Balkanska baš mnogo značila. Ali bio je nestrvaran tip. Meni kada ljudi kažu da ličim na njega meni je drago, naravno volim da ličim i na majku jer je i ona velika žena. Ali on je imao jednu veliku energiju – kaže glumac i dodaje:
- Mislim da su mame te koje vode cijelu linju odrastanja, a očevi su ti kada mi krenemo da se opiremo i otimamo da dođu i stave tačku na tu priču. Ali to je kod mene bio miks. Tata i mama su vodili moje odrastanje. I sada kada pogledam šta sam sve radio, svaka im čast – zahvalan je Andrija.
