Rama ističe da nije promijenio svoj stav prema Kosovu, niti mišljenje da Srbija teba da ga prizna, ali smatra i da nije bilo smetnji da kosovski predsjednik i premijer budu u Ohridu.
- Za nas je, govorio sam to i prije i zapisano je u dokumentu u Novom Sadu, da nije ideja da podijelimo Zapadni Balkan, koji je ionako u malim dijelovima i rascjepkan, već da obuhvatimo sve zemlje Zapadnog Balkana – rekao je Rama.
Kaže da u ovoj inicijativi nema ništa novo u odnosu na sve ono što je dogovarano ranije na brojnim sastancima u okviru Berlinskog procesa, osim dogovora o slobodnom kretanju ljudi u čitavom regionu, i ističe da je to veoma značajno što je dogovoreno.
Rama je dodao da je sve što je zapisano u deklaraciji u Ohridu istovremeno već zapisano i na ranijim sastancima zapadnobalkanske šestorke, ali nije ostvareno.
Istakao je da je inicijativa plod unutrašnje želje zemalja u regionu i da nije donesena pod patronatom spolja i da su na ovaj sastanak bili pozvani, to jest da nisudošli sami.
Rama je rekao da će na samitu u Draču 21. decembra biti prisutan i predstavnik EU za vanjsku politiku Joseph Borel.
Takođe, ističe da bi u Draču volio da vidi i predstavnike Crne Gore i BiH i da te zemlje zatraže da uđu u taj proces, ali, ponovio je, i da u njega bude uključeno i Kosovo na “legalnim osnovama i ravnopravno”, prenosi Tanjug.
- Biću direktan sa svim onima koji se prave da ne razumiju, treba reći da smo ranije dogovorili i hramonizovali sve što je zapisano ne kao jedan memormandum ili akiconi plan šest zemalja Zapadnog Balkana.
Rama je rekao da brojni raniji sastanci, posvećeni saradnji u regionu, nisu rezultirali time da Srbija i BiH priznaju Kosovo, niti je to bila smetnja za dolazak u Ohrid predstavnika tzv. Kosova.
Kaže da bi “predsjednik Kosova i premijer Kosova” trebalo da učestvuju kao ravnorpavni sa svima i da se uslaglase sa svima ostalih oko svih elemenata te inicijative.
Takođe, ističe da ni Srbija, ni BiH nisu prihvatile da njihovi predstavnici sjede za istim stolom sa predstavnicima Kosova.
- Skoro pet godina Berlinskog procesa učesće Kosova nikada nije stavljeno pod znak pitanja. U svemu ovome ne vidim interes vraćanja u prethodne godine – istakao je.
Ističe da nema opravdanja da Kosovo i Albanija ne štite ekonomske i društvene interese svojih građana, niti za to da i njihovi građani mogu da riješe probleme čekanja na granici.
Rama je odbacio eventualne prigovore da govori kao zagovornik Velike Albanije:
- Ako neko govori o ‘velikoj Albaniji’, ja pričam o brisanju granica sa Kosovom, ja sam evropski građanin.
Napomenuo je da nije živio na Kosovu niti u bivšoj Jugoslaviji i da isključivo govori sa pozicije građanina Evrope.
- Dobro je da budemo zajedno, da budemo za istim stolom, da ne prihvatamo stvari koje nas ometaju, i na kraju krajeva kvalitet života ne zavisi od načina kako se mi slažemo nego kako se dogovaramo – rekao je Rama.
Takođe, smatra da bi “mali Šengen” tebalo nazvati Zapadnobalkanski šengen.
Kaže da je još prije pet godina dogovoreno priznavanje doploma za Albance u Srbiji, kao i da je poslije posjete Beogradu zastao kod Preševa i poručio Albancima koje je tu sreo “da se pripreme, jer će se njihove diplome uskoro priznavati”.
Zapitao je kako se to rješava sada i zašto se još čeka na to.
Rama je dodao da predstavnici zapadnobalkanske šestorke treba da ojačaju proces priznavanja Kosova, kao i da je rješenje u miru i regionalnoj saradnji.
Treba da budemo svi za istim stolom, zaključio je Rama.
