Šezedesetosmogodišnja Seada Zahirović iz Visokog živi sama. Nema supruga, ima dvije udate kćerke koje žive svoj život i pomažu joj koliko mogu. Ipak, Seada ima u svojoj blizini mnogo dobrih ljudi.
To je hrabra žena, ali sa već previše zdravstvenih problema koje s druge strane otežavaju i određeni nedostaci na kući u kojoj živi, što zahtijeva određene popravke.
POD STRESOM
Čekala je na poziv iz Sarajeva od emisije ‘Ispuni mi želju’ koja se emitira na Hayat televiziji.
Kada je dan prije emitiranja emisije zaprimila poziv priznala je da je bila pod stresom, pao joj šećer, morala je uzeti lijekove. Iako je to ono što ekipa ‘Ispuni mi želju’ nije željela, Seada kaže da je to nakon dugog čekanja sve nastalo od adrenalina, uzbuđenja, radosti.
- Nisam izgubila nikad nadu, ja sam veliki optimista i za svoju bolest i za sve. Imam dobre ljude, dobar komšiluk, imam svog načelnika – da mu Allah u kabul upiše za mene je dva puta uradio, da poselamim njega i njegovu porodicu. Direktor Centra za socijalni rad isto mi je pomogao, Hitnu pomoć selamim, sve uposlene, tehničare, ljekare koji mi dolaze svaki drugi dan – govori Zahirović.
PIJE 17 LIJEKOVA NA DAN
Dodaje da Hitna pomoć je često kod nje jer ima veliko gušenje. Ranije je imala operaciju zbog ovog problema, no nakon operacije stanje se pogoršalo.
- Za godinu dana 1.200 injekcija sam dobila. Ovdje više nemaju kud (pokazuje na ruke), sad udaraju ovdje, evo gute. To su injekcije za disanje, meni bude lakše. Imam tri pumpice koje trošim, lijekova 17 imam u toku dana da popijem – objašnjava Zahirović.
Seada je također onkološki pacijent. Kako je često u zdravstvenim ustanovama kaže da su ljudi koji rade u Hitnoj pomoći ljudi koji joj pomažu i olakšavaju život i daju mora.
- S njima se malo i nasmijem i popričam. Podrška ljudi, komšija. . . Hvala svima, ko god je pomogao.
Kao što smo u početku pisali, ima dvije kćerke koje joj pomažu koliko mogu a kako je kazala ta pomoć ne izostaje.
- Meni je pomoć kad je u mene kuća uredna, kad sam okupana, kad je ispeglana – one meni to urade. U mene je kuća apoteka. Paze me i to mi je najveća sreća. Komšiluk me obiđe u toku ramazana, dobijem zekat, vitre, koliko mogu posvećujem se dragom Allahu.
ŽIVI OD 140 KM SOCIJALNE POMOĆI
Zahvalna je komšiluku i prijateljima u Visokom koji joj pomažu s druge strane kaže kako je i sama optimista i duhovita zbog čega je poštuju.
No, to sve nije dovoljno jer jedino primanje u ovomt trenutku je 140 KM socijalne pomoći, koja je odnedavno iznosila 125 KM.
Međutim, veći dio tog novca plati na režije.
- Dok platim struju, vodu, televiziju. . . ogorčeno nabraja Seada.
Unatoč svemu, Hayat je od jutra do mraka.
- Od jutra do mraka je Hayat. I kad ste vi (op.a. emisija Ispuni mi želju) moram opakat i za smirenje popiti. Ja kad vas vidim vi ste toliko vedri, nasmijani, imate dušu za ove bolesne, nemoćne, za ove koji nemaju.
BORBA S KARCINOMOM DOJKE
Kao da nije dovoljno težine za ovu ženu pa u svom životu vodi borbe na više frontova, među njima je i borba s karcinomom dojke.
- Dojke nemam, pazušna jama je otišla. Invalid sam u ovoj ruci (pokazuje desnu ruku). Kad uzmem da ispržim jaje, vibrira ruka, usisivač ništa. Kćerka sve to dođe obavi i uradi. Najveću želju imam da mi bude dobro, da me ne guši. Bila bih zadovoljna kada bi samo hljeba i ulja da me ne guši da me ne bodu. To treba operisat, sve su to isto klikeri i to se ne može riješiti. Na drugoj dojci, kao 5 KM, ultrazvuk, mamograf, markeri, na granici, zidovi su ovi otišli, objašnjava.
Kako je u pitanju teška bolest tako je i liječenje skupo za ionako već tešku situaciju.
- Kćerka ne dozvoljava da se ja operišem, nisam imala uslova. Uputnica za bolnicu 50 KM, čovjek me čeka gore, nisam jedina na onkologiji. Nisam imala uslove da idem za Zenicu da to završim, trebala sam jedan snimak da uradim. Magnetna rezonanca, a ne mogu, išla sam gore i predala papire, rekli su me pozvati i gore zaplačem i kažem da mi je pomogao komšiluk i moj načelnik.
Kada više nije mogla, kroz plač je uspjela izgovoriti: “Šta ću ako mi propišu one skupe tablete što razbija ovo (pokazuje na dojku)“?
TOKOM ZIME SPAVALA U KOMŠILUKU KAKO BI SE UGRIJALA
U duhu pravog optimiste, pored teške bolesti ponovo je kazala da joj ipak najveći problem drva.
- A, meni je najveći problem što nemam drva. . . Imam prozor balkonski i vrata, imala bi želju da taj prozor napravim, manje bi drva trošila i sve. Kad nestane drva dva, tri metra dobijem čitavu zimu idem i po komšiluku spavam. To morate znati. Krajem ovog februara uđem komšiji i kažem “Ja se smrzo. Mogu li?”. Primiše me i pitaju jesam li gladna? Željela bi da se samo malo ugrijem nestalo mi drva, kad sutradan dođe neki kombi ispred mog balkona i bacaju se na podzid drva. I vidim da mi je to on poslao.
Pogledajte video OVDJE.
(E. Fejzović)
