Gljive spadaju u neobične organizme, koji se nalaze na prelazu između carstva biljaka i carstva životinja. U 17. vijeku su neki Evropljani smatrali da su gljive kreacija đavola.
Gljive sadrže dosta proteina, a takođe i veliki broj materija, koje mnogim jelima daju karakterističan ukus i aromu.
Osim što su ukusne, gljive mogu biti i opasne, posebno ako ste već odlučili da ih berete sami. Pojedine otrovne gljive mogu prouzrokovati raspadanje organa, i to nepovratno.
Dio otrovnih gljiva je smrtonosan, pa čak i da se ljekari umiješaju, rijetko mogu pomoći. Zato je najbolje da kupujete kultivisane gljive, ako ste već njihov veliki ljubitelj. Međutim, ako volite da ih berete, onda treba da budete veoma pažljivi.
Čak i jedna otrovna gljiva, koja se nađe među jestivim, može da otpusti otrovne materije, pa ako imate i najmanju sumnju, bacite cijelu korpu.
Imajte u vidu da treba da konzumirate samo gljive koje imaju zdrav izgled, pored toga što su jestive. Stare i crvljive gljive mogu izazvati probleme sa stomakom i mučnine.
Nemojte stavljati gljive u najlonsku kesu, jer toplota može prouzrokovati da se stvore toksične materije. Nemojte brati gljive koje se nalaze blizu šetališta i fabrika, jer se u njima sakupljaju otrovi.
Velika je zabluda je da jestive gljive imaju prijatnu aromu, a otrovne – neprijatnu. Gljiva koja je jestiva se nimalo ne razlikuje po aromi od svoje otrovne dvojnice – bijele, a takođe i zelene pupavke.
Bijela gljiva ima braonkasto – crvenkaste spore sa donje strane, a zelena pupavka ima bijeli odsjaj spora. Na prvi pogled se mogu lako pomiješati.
Zelena pupavka ima viseći prsten, dok kod bijele su ti prstenovi učvršćeni. U zavisnosti od regiona i vremenskih prilika, drška i šešir mogu imati različite boje – može se sresti zelenkasta, braonkasta, žućkasta, bijela ili sivkasta. Glavna karakteristika je da je boja u centru drške uvijek tamnija od periferije. Kada razdvojite meso zelene pupavke, ono je bijelo i ne menja boju.
Rujnica, koja je veoma ukusna, posebno kada je marinirana, ma i otrovnu dvojnicu – lažnu rujnicu. Obje gljive imaju istovjetni izgled, ali kada se meso razdvoji – iz spora i drški izlazi sok različite boje. Iz drške rujnice izlazi narandžasti sok, a iz drške lažne i otrovne rujnice – bijeli i ljuti sok.
Meso lažne rujnice je tvrdo, mekano i ima bjeličasti odsjaj. Za meso ove gljive je karakteristično da pri povređivanju ne mijenja boju. Spore ove otrovne dvojnice su gusto raspoređene, veoma tanke i meke, a imaju žutu boju, koja varira do blijedoroze.
Jedna od najukusnijih gljiva jeste – običan vrganj, koji ima dva otrovna dvojnika – gljiva ludara i kovanj ili mrežasti vrganj.
Običan vrganj možete razlikovati od gljive ludare na nekoliko načina. Donji deo šešira kod ludare je odozdo crven, a kod vrganja je zelenkast. Kada se ozlijedi, ludara veoma brzo posivi. Ponekada se kod nekih vrsta jestivnog vrganja se može vidjeti da i one posive, pa se zato preporučuje da gljive beru samo iskusni poznavaoci.
