SLABOST, RAZJEDINJENOST I BEZIDEJNOST OPOZICIJE U SRBIJI

Srpska vlast nije načinila ni najmanji ustupak, Vučić je rekao „sikter“, pa ipak se dio opozicije dovija kako da opravda učešće na izborima sljedeće godine, piše u autorskom tekstu za DW sociolog Dario Hajrić.

Sjećamo se da je u februaru, u jeku protesta protiv režima Aleksandra Vučića,opozicija potpisala takozvani „Sporazum s narodom” u kojem se obavezala na bojkot izbora ukoliko se ne stvore regularni uslovi. Sjećamo se i aUgustovskog objavljivanja 42 preporuke stručnog tima za fer izborne uslove. Opozicija je to proglasila za „crvenu liniju” – ili će vlast ispuniti preporuke ili ništa od izbora.

Sjećamo se i da su predstavnici vlasti u više navrata odbacili sve prijedloge i preporuke kao „budalaštine”, „farsu” i „smijuriju”, a nije izostalo ni predsjedničko „Sikter, nema ništa od toga”.

Dakle, opozicija se sprema za bojkot parlamentarnih i lokalnih izbora naredne godine?

Ne baš, i ne svi.

Iako se famozni razgovori vlasti i opozicije i dalje odigravaju na Fakultetu političkih nauka sa ciljem da se uspostavi kakav-takav dijalog o izbornim uslovima, već ih je napustio čitav niz opozicionara. Od preostalih učesnika počeli su da dopiru pomirljivi tonovi koji stidljivo sugerišu da je Sporazum s narodom možda potpisan nevidljivim mastilom i da su crvene linije vrlo porozne.

Nova stranka je lansirala vijest da je vlast navodno pristala da pozove misiju OEBS-a da posmatra izbore, i najavila da će – ukoliko se to ostvari – pozvati opoziciju da učestvuje na izborima. Lider Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović se, u svom maniru, već danima po društvenim mrežama raspituje šta se to radi tokom bojkota i šta nakon njega. Demokratska stranka Srbije najavila je da će odluku donijeti nakon što izbori budu raspisani, ali takođe smatra da Vučića treba skidati „etapno”, što u prijevodu znači da će učestvovati na izborima ali im je neprijatno da istrče s tim prvi.

Razmotrimo dovođenje misije OEBS-a kao argument za učešće na izborima. Bezbroj puta je ponovljeno da vlast ima čvrstu spoljnopolitičku podršku dok traje rješavanje pitanja Kosova, tako da u teoriji ima smisla internacionalizovati problem autokratske vladavine koja je u suprotnosti sa vladavinom prava i osnovama demokratije do tačke u kojoj će tolerisanje takvog partnera postati previše neprijatno za EU.

Problem je u tome što misija OEBS-a ima na to uticaj koliko i na migracije pacifičkog lososa. Naime, ta organizacija je posmatrala sve parlamentarne i predsjedničke izbore u Srbiji od pada Miloševića do danas. U vrijeme izbora nas posjeti njihova mala delegacija, obiđe par izbornih mjesta, sačini uopšten izvještaj na tridesetak strana, navede preporuke šta može da se poboljša, izgrli se sa svima i ode.

To nije nikakva kontrola izbornog procesa nego birokratski ritual. Tužan dio priče je da to vrlo dobro zna i Zoran Živković, ali ga to ne sprečava da dolazak OEBS-a najavljuje kao nešto suštinski važno, iako je reč samo o jeftinom traženju uporišta za izlazak na izbore.

Šta ćemo sa raspitivanjem čemu služi bojkot, kako se to radi i šta ćemo poslije njega?

Uvaljivanje mikrofona građanima – bez obzira da li to radi vlast ili opozicija – je suštinska zamjena teza. Nije posao građana da smišljaju političke platforme. Upravo suprotno, jedna od funkcija stranaka je prepoznavanje potreba i interesa građana, i nuđenje prijedloga za njihovo ostvarivanje.

Političku opciju koja se pasivno-agresivno okreće ka publici, širi ruke i viče: „Evo vi mi recite kako ovo da riješimo!” već imamo na vlasti. Jedina svrha retoričkih pitanja je uvaljivanje odgovornosti građanima kad stvari postanu neprijatne. Vučić to radi s Kosovom, opozicija sa bojkotom, ali suština je ista.

Na pitanje „šta raditi tokom bojkota” i „šta nakon bojkota” jedini validan odgovor je kontrapitanje: a šta raditi tokom kampanje u kojoj vlast ima neograničene resurse, i šta kad vas zahvaljujući tome ponovo potuče do nogu? Šta radite kad ne postoji transparentno finansiranje kampanje? Šta kad vam lidera proglase kriminalcem, narkomanom i ubicom? Šta kad vam premlate ljude koji lijepe plakate ili čuvaju biračku kutiju? Šta ako ostanete ispod cenzusa? Šta ako ga pređete?

Ako stranački lideri traže od birača da im planiraju kampanju za bojkot ne bi li se odlučili da u njega stupe, u najmanju ruku je pošteno da najprije odgovore na sva ta pitanja. Ovako zvuči kao da za varijantu s izlaskom na izbore imaju plan, a sa bojkotom odjednom ne znaju šta se radi pa je potrebno da im se to do tančina razradi.

Poput Miloševićevog režima, i sadašnja vlast će biti srušena na izborima. Međutim, izbori nisu gitara na kojoj se drnda dok se ne nauče akordi. Budući da vlast nije napravila nikakve ustupke u smjeru ravnopravnijeg učešća u izbornoj kampanji i da se spoljnopolitičke okolnosti nisu mijenjale, sasvim je očekivano da bismo gledali još jednu izuzetno prljavu kampanju koja bi se završila novom ubjedljivom pobjedom SNS.

Opozicione partije, bez obzira na to da li bi prešle cenzus ili ne, ne bi uspjele da ostvare rezultat kojim bi destabilizovale vladajuću koaliciju i ostalo bi im samo da se bave sobom. Eventualne promjene lidera bile bi kozmetičkog karaktera, a one stranke koje ne bi učinile ni to doživjele bi dalju eroziju legitimiteta.

Takav scenario gledamo posljednjih sedam godina i on je potpuno u funkciji održavanja statusa kvo zato što iznova dokazuje slabost, razjedinjenost i bezidejnost opozicije, a Vrhovnom Vođi pruža priliku da im trijumfalno tancuje po grobu.

Zbog čega bi onda bilo koja opoziciona partija htjela da učestvuje na izborima? Odgovor je lak: linija manjeg otpora.

Bojkot vodi sigurnom gubitku mrve privilegija i izvora finansiranja. Šalje lošu poruku Briselu i Vašingtonu da neko ne želi da se igra stabilokratije te da nije poželjan nasljednik kada trenutni autokrata potpiše sporazum s Kosovom. Bojkot uz to obavezuje stranke da rade na daljem produbljavanju političke krize do tačke u kojoj nešto mora da se promijeni. To su neistražene i možda opasne vode u koje karijeristi ne vole da zalaze.

Umjesto toga, daleko je lakše pokušati da se privuče dio okeana nezadovoljnika i nadati se cenzusu. Bolja vremena se lakše čekaju na državnom budžetu ili poslaničkoj grupi prijateljstva s nekom egzotičnom zemljom.

Hayat pratite putem aplikacija za iPhone/iPad & Android uređaje, a sve naše kanale gledajte UŽIVO putem servisa ‘GLEDAJ Hayat‘ na aplikacijama i portalu. Sve propuštene emisije i najbolje serije unaprijed gledajte u videoteci ‘Hayat PLAY’.

Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na portalu hayat.ba krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu digitala@hayat.ba. Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim. Svi drugi oblici prigovora neće se smatrati relevantnim i portal hayat.ba nema obavezu postupiti po istim.

NAJNOVIJE

EPIDEMIOLOZI PRIPREMAJU PREPORUKE: PREDLOŽENI DUŽI ČASOVI U ŠKOLAMA

0
Ministarstvo prosvjete i kulture manjeg bh. entiteta predložilo je Institutu za javno zdravstvo da razmotri mogućnost produženja trajanja časova u školama.