SLUČAJEVI PTIČIJE GRIPE MOGUĆI U BIH I REGIONU

Moguće je da se i u Bosni i Hercegovini uskoro pojavi ptičija gripa, naveo je Ured za veterinarstvo BiH u obavijesti nadležnim institucije u entitetima i Distriktu Brčko.

Ured je objavio da se visokopatogena influenca ptica već pojavila u državama istočne Evrope, s mogućnošću da se ona uskoro pojavi u susjednim državama, pa i samoj Bosni i Hercegovini.
Pooštriti mjere

Ptičija ili kokošija gripa prijavljena je u Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Ukrajini, a, prema zabrinjavajućim informacijama iz Instituta za zdravlje i sigurnost hrane Zenica, postoji opravdana sumnja da će se tokom narednih sedmica širiti i ka ostatku Evrope pa preporučuju vlasnicima farmi peradi da pooštre biosigurnosne mjere.

  • Bitno je spriječiti kontakt domaćih i divljih ptica, što nije lako. Preporučuje se držanje domaće peradi zatvorenom. Potrebno je pooštriti kontrolu ulaza osoba u objekte s peradi, a uposlenici na farmama moraju koristiti zaštitnu radnu odjeću i obuću i voditi računa o higijeni – kaže Benijamir Haurdić, viši stručni saradnik za sigurnost hrane u Institutu.

On navodi da je bitno zaštititi hranu i vodu od divljih ptica, posebno onih koje su uobičajene na farmama, poput golubova, vrabaca itd., jer one u prirodi mogu imati kontakta s divljom plovnom peradi, piše Avaz.ba

  • Preventivno, ali i kod utvrđivanja bolesti, vlasnici peradi trebaju sarađivati sa veterinarskom službom. Od domaće peradi najosjetljivije su kokoši i ćurke, dok se kod pataka i gusaka bolest pojavljuje u blažoj formi – upozorava Haurdić.

Napominje da, kada se pojavi kod domaće peradi, ova zaraza dovodi do velikih ekonomskih gubitaka po gazdinstvo i samu državu koji su uvjetovani uginućima i obaveznim neškodljivim uklanjanjima oboljelih jata, zabranom kretanja peradi i zabranom prometa proizvoda porijeklom od peradi.
Ljudsko zdravlje

  • Preporuka agencija za hranu potrošačima je da meso i proizvodi od peradi kojima se ispravno rukuje i dobro se termički obrađuju ne predstavljaju opasnost za ljudsko zdravlje – zaključuje Haurdić.

Pridržavanje dobre higijenske prakse, savjetuju iz INZ, uključuje pranje ruku toplom vodom i sapunom najmanje 20 sekundi prije i poslije pripreme hrane.

  • Temperatura termičke obrade peradi pri kuhanju treba biti iznad 75 stepeni, a pri pečenju minimalno 180 stepeni – kaže Haurdić.

Glavni izvori infekcije za domaće kokoši i ćurke je divlja plovna, odnosno vodena, perad koja je i prirodni rezervoar virusa, a sama ne pokazuje simptome bolesti

Hayat pratite putem aplikacija za iPhone/iPad & Android uređaje, a sve naše kanale gledajte UŽIVO putem servisa 'GLEDAJ Hayat' na aplikacijama i portalu. Sve propuštene emisije i najbolje serije unaprijed gledajte u videoteci ‘Hayat PLAY’.

Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na portalu hayat.ba krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu digitala@hayat.ba. Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim. Svi drugi oblici prigovora neće se smatrati relevantnim i portal hayat.ba nema obavezu postupiti po istim.