SOCIOEKONOMSKE MJERE U OČIMA STRUKE

Razgovarali su o socioekonomski reformama, njihovoj porvedbi, pa su i evropski zvaničnici poručili kako je maj zadnji rok da se to i uradi.

Ilustracija

Piše: Melina Rašidović

Važna ekonomska pitanja čini se godinama su samo na dnevnim redovima parlamenata u zemlji ili entitetima, a suština u suštini izignorisana. Mora bolje. Planova koje su usvojile obje vlade, ima, a tiču se poboljšanja poslovnog okruženja, depolitizacije javnih preduzeća, podsticanja rasta I konkurentnosti. O ovome svoj stav ima I akademska zajednica I poslodavci.

  • Kao što svi manje, više znamo stopa rasta bh. ekonomije je 2,5-3%, a vidimo da postoji u zadnje vrijeme dosta turbulencije u okruženju, što širem, što globalnom, pa se postavlja pitanje kako BIH u toj situaicji može da poveća stopu rasta na 5, 6, 7%. To ne može da se ostvari bez jače uloge privatnog sektora. Privatni sketor i investciije su motor napretka u sklopu toga, moramo ustanoviti ko su lideri razvoja, koje su to kompanije koje mogu voditi BIH u društvo zemalja visokog dohotka, jer BIH je zemlja višeg srednjeg dohotka i prema tome pred njom je put da postane zemlja visokog dohotka. Taj put se ne može ostvariti bez kvalitetnih kompanija koje će na sebe kačiti druge kompanije u lance vrijednosti. A za to su nam sve od posebnog značaja važne uloge onih koji vode kompanije, menadžeri, kazao je Vjekolav Domljan, profesor na USSS-u.

U zamci strukturne transformacije, imamo dva puta objašnjava professor Vjekoslav Domljan.

  • Ako budemo radili kako treba postaćemo zemlja visokog dohotka, ne budemo li radili strmoglavit ćemo se među zemlje niskog dohotka. Nije lako od zemlje srednje dohotka postati zemlja visokog dohotka. Neka stvari su jasne. Prije svega inovacija ili produktivnost. Moramo posebice sada kad će se više otvarati granice, pa će ljudi odlazit iz BIH pa će povećanje stope rasta na temlju zaposlenosti bti sve manja i manja. Ostaje produktivnost, nema drugog puta, porduktivnost se ne može povećavati bez inovacija kojih nema bez ulaganja u istraživanja i razvoja, ona sad iznsoe 0,20% BDP-a, kaže Domljan.

A standard Evrope daleko je veći i iznosi 3% BDP-a, zadovoljava ga sa 2,4%. Standard Afričke unije je 1%. A BIH je, objašnjava struka na nivou od 0,20%. Jasan pokazatelj kako kotiramo. Možemo bolje.

  • Druga stvar, nemamo istraživačkih instituta, nemamo istraživača, ako nema instituta i ulaganja, istraživača, nema inovacija, nema produktivnosti, niti stope rasta. Stanje sa kreditno depozitvnim sistemom, mi imamo sistem fokusiran na banke i samo banke i one nemaju konkurenciju. Mora se uvesti konkurencija, štedionice, zadruge da bi mobilizirali štednju. Jer nema visoke stopa rasta bez investicija, investicija nema bez štednja, a štednje nema bez štednih instrumenata i mehanizama. Svega toga nema, dodaje profesor.

Spominje professor I procjene MMF-a po kojima bismo većim radom I nagžamnaom sa dijaporom mogli povećati stopu rasta za 1,5%. Rast do 2% bismo mogli ostvariti I digitalizacijom I većim uključenjem mladih ljudi u sam taj porces, ali prije toga potrebno je usvojiti izmjene različitih zakona na koje poslodavci čekaju godinama.

Hayat pratite putem aplikacija za iPhone/iPad & Android uređaje, a sve naše kanale gledajte UŽIVO putem servisa 'GLEDAJ Hayat' na aplikacijama i portalu. Sve propuštene emisije i najbolje serije unaprijed gledajte u videoteci ‘Hayat PLAY’.

Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na portalu hayat.ba krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu digitala@hayat.ba. Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim. Svi drugi oblici prigovora neće se smatrati relevantnim i portal hayat.ba nema obavezu postupiti po istim.