O vrtroglavih milijardu i po maraka koliko se naša zemlja planira zadužiti govorili smo i večeras. Naš gost je bio profesor Ekonomskog fakulteta Univeziteta u Sarajevu Aziz Šunje.
Profesore, da li je dosadašnje iskustvo pokazalo da je cilj dosadašnjeg zaduživanja bilo popunjavanje budžetskih rupa, a ne investicije i razvoj.
- Izgleda da je tako, traženje kredita je krpljenje budžetksih rupa što je apsurd.
Koliko nam je neophodno zaduženje MMF-a, od milijardu i po, i nije li našoj zemlji milijarda i po prevelik zalogaj?
- Prvi i logičan korak bi bio da se režu budžetske stavke i samim time bi se smanjila potreba za zaduženjem. Ja uvijek govorim da je kriza dobar okvir da se uđe u refomske procese.
Kada se namjeri dizati kredit uglavnom se branimo time da je MMF ujedno i kontrolni mehanizam i da prate strukturalne reforme u zemlji. Da li se te reforme dešavaju u BiH?
- MMF je zaintirisan ja davanje svojih sredstava, jer je BiH uredna kada je u pitanju vraćanje. U neku ruku nama je MMF i prijetnja.
Vase kolege ekonomisti su pisali uredu MMFa u BiH tražeći da ipak ne daju kredit, jer će biti pušten u budžet a onda će se novcu izgubit trag. Na drugoj strani predlažu da se investira u napredne lokalne zajednice, reforme zdravstvenog sistema, razvojne projekte. MMF ne sarađuje sa lokalnim zajednicama nego samo sa višim nivoima vlasti. Kakav je vaš stav? Ima li neki pametniji način uzroka novca osim da on bude pušten u budžet?
– Država bi trebala kao i porodica, ako se zaduži da to bude projektno i reformno. Ono što je razočaravajuće je to što vlasti ništa ne poduzimaju da režu budžetske stavke.
Sasvim izvjesno da se od posljedica pandemiji ne možemo tako brzo oporaviti. No, postoji li drugi način osim zaduživanja budućih generacija?
- Postoji način poticati, s jedne strane smanjiti troškove, a s druge strane povećati prihode. Potrebna nam je kako sam rekao reforma državnih preduzeća, kada bi na njihovo ćelo došli sposobni menadžeri došlo bi i do promjena.
(Edina Bakić)
