Posthumno je odlikovan srebrenom policijskom zvijezdom, a sahranjen je na mezarju Kovači.
Alen Buća, njegov sin govorio je o uspomeni na oca, i teškim danima kroz koje je njegova porodica prošla.
Alen kaže da je njegov otac bio viceprvak Evrope u karateu i treći na svijetu. Slovio je za dobrog čovjeka, plemenitog koji je uvijek bio nasmijan.
- Uvijek je branio slabije od sebe, šalio se. Svaka priča o njemu je pozitivna. Itekako da sam ponosan na oca, i želim da se njegovo ime spominje i ne zaboravi, kao i imena svih boraca koji su poginuli za Bosnu i Hercegovinu.
Alen je imao tri godine kada mu je otac preselio na bolji svijet.
- Majka i ja smo u Ilijašu živjeli dok je on u Sarajevu dejstvovao. On je zatražio da mama i ja dođemo u Sarajevo. Put je bio težak – priča Alen.
Nakon svih prepreka koje su prošli, prisjeća se, on i majka su u Sarajevo stigli dan prekasno. Rašid je poginuo 25. maja, a oni su stigli 26.
Tada je ranjen i Rašidov brat blizanac, od gelera granate koja je pogodila Rašida.
Alen kaže da su borci u amanet ostavili da mi čuvamo našu državu, djecu, ljude.
- Svi borci koji su na Kovačima, kako jedan ajet kaže, oni nisu mrtvi, već živi a mi to ne vidimo – rekao je.
(Nermina Hasić)
