SVJESNO U PROPAST VODE ZEMALJSKI MUZEJ BIH: SRAMOTAN STAV GRADA PREMA NAJVAŽNIJOJ KULTURNOJ USTANOVI

Godinama Zemaljski muzej BiH vozi borbu za svoj opstanak.

Piše: E. Š.

To što ova sehara historije i kulture već 132 godine, uprkos brojnim ratovima i nedaćama, i dalje čuva najveći dio kulturno-historijskog blaga ove zemlje, ne zanima određene nivoe vlasti.

Zaboravili su pojedinci da je ovoj velelijepni muzej, historijski itekako bitan, i pored svih golgota radio i opstajao tokom agresije 1992.-1995. Zbog finansijskih problema tačnije nedefiniranog statusa finansiranja 2012. godine je totalno zatvoren, da bi tek prije pet godina ponovo otvorio svoja vrata.

Nedavno je Zemaljskom muzeju stigla ponuda da učestvuje u projektu “Buđenje grada 2020.”, uz Historijski muzej i Muzej savremene umjetnosti Ars Aevi.

Ukoliko shvatate važnost te institucije – Zemaljskog muzeja, zanijemit ćete kada vidite šta v.d. direktora ZMBiH Mirsada Sijarića napisao Gradskoj upravi odnosno gradonačelniku Sarajeva Abdulahu Skaki. I ne samo to… Sagledat ćete kakav tretman ima najstarija i najznačajnija kulturno-naučna institucija u BiH – Zemaljski muzej.

Sijarić se referira na konstataciju koju je Grad Sarajevo naveo u pozivu – da je Zemaljski muzej “jedna od najvažnijih institucija u našoj državi” i “lokacija od kulturnog značaja”.

  • Iz višegodišnjeg iskustva, brojnih i uzaludnih pokušaja i saradnje s imenovanim gradom, zaključio sam da se mi (ZMBiH) ne nalazimo na prostoru grada Sarajeva, pa da je posljedično navedenom naša saradnja moguća, možda putem nekog programa međuentitetske ili prekogranične saradnje ili projekata koje finansira Evropska unija ili UNESCO – naglasio je Sijarić.

Grad je sugerirao da se u sklopu projekta “Buđenje grada 2020” fasada Zemaljskog muzeja koristi za 3D mapping, što je, smatra direktor Sijarić, više nego degutantno.

  • Siguran sam da će se prilikom nekog od budućih ‘mapiranja’ na karti feuda kojim vlada Gradska uprava ukazati i objekat od 20.000 m2, odmah prekoputa žutog hotela i u blizini Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu. Nažalost trenutno sam vrlo zauzet pokušajima da vladama nama bližih zemalja, nego što je to BiH (da navedem samo neke: SAD, Švicarska, Švedska, Francuska i Irska), objasnim zbog čega je neophodno da nastave finansirati obnovu infrastrukture i muzeološke projekte Zemaljskog muzeja te nemam vremena elaborirati svoje skicirane stavove – zaključio je Sijarić.

Zar da ne budemo zabrinuti? Zabrinuti jer se najvažnija kulturna ustanova u zemlji prepustila za opstanak vladama drugih zemalja koje će je pokušati spasiti, koje će finansirati obnovu i očuvanje kulturnog blaga naše države.

Najveći naučnici rukovodili muzejem

Zgrada muzeja se sastoji od četiri zasebna paviljona, a projektovao ju je arhitekta Karlo Paržik. Ovom ustanovom u prošlosti su rukovodili neki od najvećih i najznačajnijih naučnika ove zemlje poput Koste Hormanna, Ćire Truhelke, Vladislava Skarića, Dimitrija Sergejevskog, Marka Vege, Alojza Benca i brojnih drugih.

Hayat pratite putem aplikacija za iPhone/iPad & Android uređaje, a sve naše kanale gledajte UŽIVO putem servisa 'GLEDAJ Hayat' na aplikacijama i portalu. Sve propuštene emisije i najbolje serije unaprijed gledajte u videoteci ‘Hayat PLAY’.

Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na portalu hayat.ba krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu digitala@hayat.ba. Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim. Svi drugi oblici prigovora neće se smatrati relevantnim i portal hayat.ba nema obavezu postupiti po istim.