U IFTARU UŽIVAJTE UZ TELEĆU ŠNICLU SA PIREOM: MERCATOR I ‘IFTAR MOJE NANE’ VODE VAS DO SAVRŠENOG JELA

Osnovna karakteristika bosanske kuhinje je lagani način pripremanja jela, bez mnogo žurbe, ali sa mnogo strpljenja, pažnje i ljubavi.

Spori način kuhanja danas je jedan od glavnih trendova u svjetskoj gastronomiji. U Bosni i Hercegovini hrana se već vijekeovima priprema upravo na taj, spori način.

U bosanskoj kuhinji većina jela se kuha u vlastitom soku, uz dodatak mesnog fonda. Ono što jelima daje karakterističan i odličan ukus je fino usklađeni odnos između povrća, mesa i začina.

Kada se govori o karakteristikama bosanske kuhinje gastronomski stručnjaci kažu da ono što ovu kuhinju čini posebnom jeste činjenica da se vrlo malo koristi tzv. zaprška od brašna i masnoće. Jela sa zaprškom su gušća i sastojci su intenzivnije povezani. No, u bosanskoj kuhinji koristi se drugi princip i filozofija pripremanja hrane. Jela su zato laganija, a doživljaj ukusa svakog pojedinog sastojka jači. Po ovome, bosanska kuhinja je bliska francuskoj kuhinji.

Razlika je u tome što u bosanskoj kuhinji u pravilu nema posebnih umaka, već se oni stvaraju u samom jelu na bazi supe i dodataka u toku kuhanja ili na samom kraju pripremanja obroka. Kuhana ili dinstana bosanska jela u većini slučajeva su lagana, pošto se pretežno kuhaju i dinstaju s malo vode, u pravilu fonda ili mesne vode, pa tako imaju prirodni sok, odnosno umak koji u sebi nema nimalo zaprške.

Orijentalni začini se dodaju u malim količinama te oni ne umanjuju slasti i okus mesa. Kada smo kod mesa naša tradicionalna kuhinja upravo se oslanja na ovu namirnicu. Teleće meso je uvijek imalo posebno mjesto u našoj tradicionalnoj kuhinji. Od teletine radimo mnoga jela koja su se još u staroj Bosni nazivala šiš. Šiš inače označava napravu za prženje kafe.

Šiš kao jelo predstavlja dugi valjkasti bubanj koji se dobije nizanjem na štapić komadića mesa i njihovim obmotavanjem u košuljicu. Imamo i šiš od mješanog mesa, takozvani aščijski ćevab to je doner ćevab, šiš na bosanski način i đilbastije. tako imamo đulbastiju na žaru mljevenu đulbastiju.

Mljevenu đulbastiju u svom aščinskom jelovniku u Bosni spominje Amidža Dekika.

Tačna receptura ovog jela  nije poznata, bar nije nigdje zapisana. Mogla bi to biti i pljeskavica. Ali recepturu đulbastije na žaru pronašla je naša Almasa  upravo u našem Bosanskom kuharu.

Treba vam teleća šnicla ulje, glavica luka, biber so. Šnicle se operu očiste od žilica , istucaju drvenim čekićem pobibere i ostave da stoje oko pola sata. Šnicle se peku na roštilju i tavi neposredno prije služenja. Prije pečenja šipke roštilja ili gril tava se namažu uljem.

Na roštilju se šnicla ispeče sa obje strane i posoli, zatim se servira na tanjir sa malo isjeckanog luka uz prilog od krompir pirea ili krompira pečenog u rerni.

Kako je zapisano u zagrebačkoj štampi još daleke 1930. godine neki ovu šniclu definišu ovako: krto meso ispečeno na maslu, a preliveno limunovim sokom.

Teleću šniclu danas najčešće i pohujemo te serviramo uz pomfrit.

Ovo može biti zanimljiv prijedlog za vaš iftar.

Uživajte uz Mercator i „Iftar moje nane“.

Pogledajte video OVDJE.

Hayat pratite putem aplikacija za iPhone/iPad & Android uređaje, a sve naše kanale gledajte UŽIVO putem servisa ‘GLEDAJ Hayat‘ na aplikacijama i portalu. Sve propuštene emisije i najbolje serije unaprijed gledajte u videoteci ‘Hayat PLAY’.

Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na portalu hayat.ba krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu digitala@hayat.ba. Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim. Svi drugi oblici prigovora neće se smatrati relevantnim i portal hayat.ba nema obavezu postupiti po istim.

NAJNOVIJE