REFORMU U OBRAZOVANJU MOŽEMO NAZVATI RASFORMOM, SVE RADIMO NAOPAKO!

29 jan | 14:44

Raspust je prošao, od danas su školarci ponovo u svojim klupama. Ali šta tamo rade? Jesu li obaveze koje imaju adekvatne njihovom uzrastu? Osim teške torbe, nose li i terete koji nisu njihovi, koje im nameću društvo i stariji? Obrazujemo li mlade da budu poput nas ili mnogo bolji od nas? Šta, zapravo, učimo djecu? I dok se svijet razvija veoma brzo, mi se, čini se, veoma sporo u njemu snalazimo. Neki kažu, puno propitujemo i ispitujemo, ali jako malo se preispitujemo. 

Mirela Šuman iz Agencije za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje prezentirala je samo neke od problema s kojima se susrećemo u obrazovnom sistemu naše zemlje.Naglasila je da nemamo adekvatne reforme u obrazovanju, ali imamo nametnute pravce po kojima trebamo ići, te da reforme koje smo do sada uradili nismo temeljili na validnim istraživanjima.

- Podijeljenost i iscjepkanost obrazovnog sistema, 14 obrazovnih segmenata, 10 kantona, stotine zakona... Jasno je da, iako težimo EU standardima, kaskamo. Opremljenost škola je upitna, nastavnička praksa također, državna matura ne postoji, a veoma je važna za prohodnost djece ka univerzitetima. Naša djeca se ne osposobljavaju za tržište rada, niti za život uopće - kazala je Šuman. 

Prof. Hajrudin Ćuprija, direktor Osnovne škole "Fatima Gunić" i predsjednik Udruženja sarajevskih osnovnih škola, dodao je da najveće bogatstvo koje ima BiH jesu učenici i da oni ne zaslužuju ovakav sistem obrazovanja, koji nema nikakvih ozbiljnijih iskoraka ka prosperitetnijoj budućnosti. 

- Potpisujemo razne povelje i deklaracije, vrlo aktivno, ali kada dođe do implementacije, ne činimo ništa. Na terenu je situacija 'betonirana', nema volje da se promijeni stanje u kojem se nalazimo. Imamo Agenciju koja treba uspostavljati standarde, definiranu jezgru za nastavne planove, ali kada ih treba provesti na nivou škola, to se ne dešava. Različite priče čujemo u entitetima, kantonima. Meni je, kao direktoru škole, lakše upisati u školu dijete koje dođe iz Njemačke, nego dijete koje dođe iz Visokog. Radimo reformu naopako ili pak reformu u pokušaju. -

Mirela Šuman je prokomentirala da u našoj zemlji, kada je riječ o djelovanju u okviru reforme obrazovanja, narodno rečeno "skočimo pa kažemo hop". Iako je BiH prvi put ušla u proces međunardonih istraživanja PISA, ulaznu kartu za ovo priznato istraživanje platila je delegacija Evropske komisije. Dakle, ne država, ne Vijeće ministara, jer agencija nije imala osiguran budžet. 

S druge strane, TIMS istraživanje provedeno je 2007. godine i od tada se ništa nije uradilo u vezi s reformom u obrazovanju. 

- Plašim se da za naše predstavnike više ništa nije relevantno, ne znam koje istraživanje nam treba ukazati na propuste u obrazovanju, da bismo pokrenuli promjene. –

I jedno i drugo se nadaju da će doći do implementacije zajedničkog jezgra nastavnih planova i programa definiranih na ishodima učenja, prebacivanja nadležnosti na Ministarstva, uz adekvatnu edukaciju nastavnika o ovoj temi. Da ćemo se više baviti evaluacijom uz jasno definirane promjene i unapređenja, stavljanjem učenika u centar priče, a ne sadržaja koji se prezentira i po kojem djeca uče faktografski, bez razvijanja kreativnosti i kritičkog promišljanja u učenju i djelovanju. 

Jedan korak nije pređena staza, ali je korak. Nadamo se da ćemo u godinama koje su pred nama koračati sigurnije ka kvalitetnijem obrazovanju, koje je svojevrsna kičma svakog društva, investicija koju nijedan narod ne smije zaobići, poručili su gosti svim predstavnicima vlasti. 



(Amara Ibrahimović/Hayat/Foto: Screenshot)

Hayat pratite putem aplikacija za iPhone/iPad & Android uređaje, a sve naše kanale gledajte UŽIVO putem servisa 'GLEDAJ Hayat' na aplikacijama i portalu.

Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na portalu hayat.ba krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu digitala@hayat.ba. Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim. Svi drugi oblici prigovora neće se smatrati relevantnim i portal hayat.ba nema obavezu postupiti po istim.


TRENUTNO NAJČITANIJE