„Provjeravamo na terenu. Dio ih ima uredne papire, a šta nije bilo u redu izvedemo iz registra i takvih je malo. Recimo, u prvih 39 pregleda za njih sedam je utvrđena greška u broju dana ili nisu nikako bili u oružanim snagama. Provjere još traju i trajaće“, kazao je za Radiosarajevo Salko Bukvarević, ministar za boračka pitanja FBiH.
Javnu objavu registra upravo zbog ovakvih stvari tražili su demobilisani borci i ona je predviđena Zakonom o pravima demobilisanih boraca i članova njihovih porodica. No, sada se radi i na dopuni registra u smislu da se svi koji su u njemu, a riječ je i skoro 600.000 imena, razdvoje na borbeni i neborbeni sektor. Rok za ovo, po zakonu, ističe 8. februara.
No čini se da niko ne može garantovati da će se ispoštovati.
„Radimo na tome. Pripremamo podatke s terena i dodatne podatke za unos u registar“, rekao je Bukvarević.
Hamza Krkalić, jedan od predstavika boraca u grupi koja je radila na tekstu zakona i prati njegovu realizaciju, nada se da će do 8. februara posao biti okončan.
„Pored svakog imena će pisati je li pripadao vojnoj jedinici, što znači da je bio u borbenom sektoru, ili je bio u namjenskoj industriji, radnoj brigadi, vodu, civilnoj zaštiti, logistici“, kazao je Krkalić.
A koja je svrha?
„Zakon je definisao egzistencijalnu naknadu i 15 prava demobilisanih boraca i njihovih porodica i svrha razdvajanja borbenog od neborbenog sektora je da niko ko pored imena nema broj vojne jedinice neće moći ući u pravo prije ovih koji su bili u borbenom sektoru“, pojasnio je Krkalić.
Paralelno s dopunom registra boraca radi se na registru korisnika prava, odnosno boračkih naknada. Međutim, on neće biti javan.
„Nije ni predviđen zakonom. On je za službenu upotrebu. Svrha mu je da kad borac podnese zahtjev za dodjelu nekih sredstava, ide prvo onom koji nije ostvario nikakvo pravo“, rekao je Bukvarević.
